Santorini

SANTORINI

OSTRVO VULKANA

 antorini se nalazi u Egejskom moru i pripada ostrvskoj grupi Kiklada. Obuhvata teritoriju od oko 96km², duzina obale je 69km. Zapadna strana ostrva, ona koja je okrenuta prema vulkanu, je stenovita i strma i naziva se KALDERA. U jugoistocnom delu nalazi se krecnjacka planina Mesa Vouno sa najvisim vrhom “Prophitis Ilias”. Klima je umerena mediteranska. Tokom leta duva severoistocni vetar poznat po imenu meltemi, a tokom zime temperatura nikada ne ide ispod 10 ^oC. Kisa pada zimi, a leti je nema. Stanovnici Santorinija pretezno se bave turizmom, ali i uzgajanjem specificne vrste vinove loze, od koje se dobija izuzetno vino nychteri, i paradajza, veoma malog i neverovatno ukusnog.

 Santorini je najneobicnije ostrvo u Egejskom moru. Vulkanske stene Santorinija su crvene, braon ili zelenkaste. Ostrvo danas ima oblik polumeseca. Do to toga je doslo prilikom erupcije vulkana pre 3.500 godina kada je nestao sredisnji deo nekada okruglog ostrva. Na Santoriniju, sa njegove zapadne strane nalazi se najveca caldera na svetu. Pored najveceg ostrva Santorini nalazi se i nekoliko manjih Therasia, Nea Kameni, Palia Kalmeni i Aspronsi.

Zvanicno ime ostrva je Thira, ali turisti ga zovu Santorini prema Sv. Irini Solunskoj koja je umrla na Santoriniju 304. god. Ostrvo je poznato i po vinu koje se pravi od specijalne vrste grozdja i po izuzetno malom paradajzu koji je jako ukusan, a vulkansko zemljiste se u danasnje vreme koristi u proizvodnji cementa. Na ostrvu postoji 13 sela, a glavni grad je Fira ili Thira. Nalazi se na zapadnoj strani ostrva na visini od 27.5m iznad mora i do grada se iz luke moze doci sa 566 stepenika. Stepenice su izgradjene u tradicionalnom cik-cak stilu, a mozete se popeti i mulama ili u danasnje vreme zicarom.

 ISTORIJSKI DEO
Mesto na kom se danas nalazi Santorini bilo je prekriveno morem. Kasnije, usled brojnih tektonskih poremecaja stvorila su se ostrva, a sa njima i vrhovi Santorinija – Profitis Elias i Pyrgos. Posle nastanka ova dva vrha, dugim nizom godina stvorilo se ostrvo kruznog oblika. Prvo ime ostrva je bilo Strongyle zbog okruglog oblika, a prvi naseljenici su bili Fenicani, a zatim Dorjanci 2.000 god. p.n.e. Kasnije dobija ime Kallisti (prelepi) i  Santorini naseljavaju pripadnici minojske civilizacije i tu ostaju sve do vulkanske erupcije 1550-1450 god. p.n.e. Erupcija je izmenila oblik ostrva, a ispod lave i pepela pronadjeni su dokazi o veoma razvijenoj kulturi tog preioda. Prilikom erupcije vulkana nastao je ogroman talas visine preko 210m koji je velikom brzinom (350 km/h) dosao do Krita i unistio Minojsku kulturu. Posle vulkanske erupcije na ostrvu nije bilo naseljeno 2 veka. Tragove ljudskog postojanja na ostrvu mozemo videti tek od 1.300 god. p.n.e. Tokom 825 god. p.n.e. na ostrvo dolazi Thiras, Spartanski junak, zajedno sa brojnim plemicima tog vremena. Ostrvo je dobilo ime po njemu. Prema Herodotu u to vreme na Santoriniju je postojalo 7 gradova kojima je upravljao kralj Grinnas. Tokom rimske imperije, Santorini je bio pod vladavinom Konstantinopolja. U 3. veku n.e. na ostrvo dolaze hriscani i vec u 4. veku n.e. hriscanstvo postaje glavna religija. 05.05.1821.god. na Santoriniju se zaviorila grcka zastava.

Od  198. god. p.n.e. do 1950. god. Santorini je pogodilo 14 zemljotresa. 1956. god. dogodio se veliki zemljotres.

 KULTURA I TRADICIJA
Posle zemljotresa sa svih strana je dolazila pomoc. I tako je ostrvo posle mnogo godina zaborava opet bilo u centru dogadjanja. Vremenom je putovanje do ostrva postajalo sve jednostavnije i sve vise turista je dolazilo na ostrvo. Turizam je postao najznacajnija grana privrede ostrva. Pored turizma stanovnici Santorinija bave se proizvodnjom vina i uzgajanjem malog paradajza koji je izuzetno ukusan.   

Na ostrvu postoji veliki broj crkava.

Vecina stanovnika je pre zemljotresa zivela u kucama koje su kopali u zemlji – skafta. Kuce su se nalazile u vulkanskim stenama i bile su rasporedjene stepenasto. Pravljene su na ovaj nacin jer na ostrvu nije postojao ni jedan drugi gradjevinski materijal, cak ni voda. Ove vrste kuca imale su, uglavnom, dve povezane sobe u koje je svez vazduh ulazio sa prednje strane na kojoj su se nalazili prozori i vrata. Ispred kuca uvek se nalazilo dvoriste sa tankom za skupljanje kisnice. Pored skafti postojale su kuce bogatih ljudi koje su se gradile od kamenih ploca (vecina ih je unistena za vreme zemljotresa).

 LEGENDA O ATLANTIDI Legenda o Atlantidi se godinama prenosila sa kolena na koleno, sve dok je nije zapisao Platon oko 375. god. p.n.e. Prema zapisu, ostrvo Atlantida je bilo sacinjeno od nekoliko koncentricnih krugova tla i vode. Bog mora Neptun je ostrvo napravio za Cleito, svoju voljenu, pa su stanovnici ostrva su bili njihovi potomci. Grad je bio sazidan od crne i crvene stene, a krovovi su bili prekriveni crvenim bakarnim plocama. U gradu su se nalazila dva hrama -  jedan od zlata a drugi od srebra. Platon je tokom svojih istrazivanja naisao na Egipatske zapise na papirusu na kojima se nalaze informacije o erupciji vulkana. Prema nekim istrazivanjima, jacina erupcije 1500. god. p.n.e. je bila 700 puta jaca od kolicine elektricne energije koja se utrosi za jednu godinu u celom svetu.

Povratak na program